Jedan od najuticajnijih južnoameričkih pisaca XX veka, Horhe Luis Borhes otvoreno je iznosio prezir prema fudbalu tako da je u jednom od svojih dela napisao kako fudbal ne postoji već da je to iluzija. Tačnije da je privid sporta zamenio pravi.
„Oni (sportovi) ne postoje van studija i novinskih redakcija“, hvalisa se direktor fudbalskog kluba. Fudbal inspiriše toliko dubok fanatizam da će navijači pratiti nepostojeće utakmice na televiziji i radiju ne sumnjajući ni za trenutak.„Stadioni su već dugo u stanju raspada, zaboravljeni. Sada se sve lažira na televiziji i radiju. Izveštačeno uzbuđenje voditelja – zar vas nikada nije nateralo da se zapitate da li je sve stvarno?“ – pisao je davno Borhes kao da je vizionarski iz svog dela prosledio refleksiju podno Kosmaja na Selters poljanu. Tu gde danas „svi sve znaju“ i „niko ništa ne zna“ kad je u pitanju trenutna sudbina kluba koji bi za dve godine trebalo da obeleži stoleće postojanja.
Nedavna ostavka Zorana Stevanovića, predsednika OFK Mladenovca, ali samo pred igračima u svalačionici, dokaz je da „stvarni fudbal“(primer Borhesa) u Mladenovcu ne postoji i da je to jedna cirkuzjanija u kojoj se od igrača i istinskih navijača prave klovnovi, lokalni predstavnici medija dobijaju ulogu majmuna, a „gutači vatre“ gledaju u telefon ili su pored računara pokušavajući kroz fejsbukačenje da saznaju ono o čemu se razgovaralo za kafanskim stolom ili šaputatalo po opštinskim hodnicima kad je reč o još uvek najbitnijoj sporednoj stvari na svetu. Nažalost lokalna televizija ne postoji, a u sportskoj štampi pre će se pročitati o seksu u srpskom rijalitiju nego o mraku na Seltersu, tako da je to dobro došlo onima koji štiteći svoju lažnu ljubav prema klubu izrečeno ili napisano karakterišu kao paušalno i neprovereno, a nečiju želju da se situacija dovede na čistac smatraju ličnom frustracijom ili animozitetom.
Oni skloni, ali mora se priznati često i uspešni u marifetluku, sad bi da još jednom izdominiraju onako svojstveno sebi iz senke i prikriju kako je odlazio novac sa računa. Nas koji se uspešno ili neuspešno bavimo novinarstvom (zavisno od njihove lične percepcije i potrebe) i kojma su u toj cirkuskoj predstavi unapred pripremili mesto u ćošku rezervisanom za majmunski kavez malo bi da “primire” jer nismo skloni trange-frange kombinacijama po principu- ja tebi ti meni, ili možda skupljanjem mrvica sa većeg komada koji su prigrabili za sebe.
Sve njih trenutno boli pitanje koje konkretno glasi: Kako je potrešeno sto dvanaest hiljada evra uplaćenih klubu od FK Crvene zvezde na osnovu procenata od transfera Alekse Terzića u Fjorentinu? Nešto manji bol donosi pitanja: Koliko je fudbalera bilo fiktivno upisano na spisku za hranarinu? A takođe se štrecnu na pitanje: Koju su korist imale mlađe selekcije od novca koji je uplatio FSS na ime pomoći srpskim klubovima među kojima je OFK Mladenovac? A, pitanje koje se odnosi na zapisnike sa sednica Upravnog odbora i kriterijum raspodele novca smatraju budalaštinom koju postavljaju dokoni i nedobronamerni.
Klubovi uveliko započinju pripreme za novu takmičarsku sezonu, treneri su obavili prozivke i razgovore sa igračima, zakazali termine odigravanje kontrolnih utakmica, a u Mladenovcu se čeka spasilac i rukovodstvo koje će za razliku od prethodnog definisti ciljeve i krenuti direktno u susret jednom po jednom problemu.
Kad je reč o problemima oni su poprilično nagomilani i ni mlalo laki za otklanjanje preko noći. Igračima se duguje novac (plata ili dve), klupske prostorije su bez električne energije, tribine nebezbedne, ostali su nagomilani dugovi neisplaćenog prevoza svih selekcija…
Od onih koji su u proteklom periodu imali lični interes najčešće se čuti kako trenutnu situaciju usmeravaju u drugom pravcu, tako što postavljaju pitanje-Zašto se nije o problemima pisalo i govorilo kad su neki drugi bilii na čelu kluba u upravnom odboru, stručnom štabu ili igračkom kadru, zaboravljajući da od 2012. godine OFK Mladenovac nije iznedrio nijednog igrača koji danas igra u Super ligi Srbije. Savremeni fudbalski tokovi postavili su pravila tako da “mali klubovi” poput Mladenovca budu razvojni, oslonjeni na svoju fudbalsku školu i koji će ubirati plodove onda kad iznedren talenat zaigra i nadogradi se na superligaškoj sceni, a klub profitira od transfera. Glavni izvori finansiranja klubova sa prvoligaške scene su transferi igrača, prodaja tv prava, sponzorski ugovori i prodaja ulaznica. Nije tajna da opštine širom Srbije finansiraju lokalne klubove u milonskim iznosima o kojima u Mladenovcu može samo da se sanja ili priziva prošlost iz drugoligaških dana .
Ne treba zaboraviti da FSS odnosno FSB u narednom periodu nalažu da klubovi Srpske lige – grupa „Beograd“ OBAVEZNO MORAJU imati tri selekcije i to U-19 (omladince), U-17 (kadete) i U-15 (pionire), a klubovi Zonske lige Beograda OBAVEZNO MORAJU imati dve od tri sledeće selekcije U-19, U-17 ili U-15 (dve od te tri po izboru). Dakle, ne mogu se ovi uslovi, kao u nekim ranijim sezonama, „pokrivati“ selekcijama petlića ili pretpetlića koje klubovi mogu imati, ali tek pošto se ispune uslovi sa minimumom obaveznih selekcija.
Takođe, javna je tajna zašto jedan od talentovanijih igrača Dimitrije Čokić prošle polusezone po povratku sa Islanda nije želeo da odigra nekoliko meseci u OFK Mladenovcu već u klubu iz istog ranga -Sinđeliću. Mnogi poznavaoci fudbalskih lokalnih dešavanja nemaju odgovor ni na pitanje kako to da od Terzićevog transfera nije bilo novca da se plati i još jedan kvalitetn igrač, Marinković koji sad brani boje Jedinstva sa Uba što bi u svakom slučaju donelo prevagu na terenu, a tim sa Seltersa imao dvojicu igrača koji su iznad trenutnog ranga takmičenja i tako bi se lakše trasirao put ka republičkom nivou gde bi ako ne po infrastrukturnim, onda po rezultatskim i istorijskim parametrima OFK Mladenovcu odavno pripada mesto…
Niko se nije setio u prethodnom periodu da razgovara sa Mladenovčanima koji su gradili igračku karijeru u inostranstvu poput Marka Ljubinkovića, Ivana Nedeljkovića, menadžera Petra Bazića, Marka Blažića (u vremešnim igračkim godinama igra Prvu ligu Srbije)…. da zatraži savet, „prepiše“ i nauči kako klubovi funkcionišu. Oni su samo primer, a veliki je broj onih čije bi znanje iiskustvo mnogo značilo da klub stane na zdrave noge.
Mnoge Mladenovčane interesuje da li ima uspešnih lokalni privrednika koji bi u trenutno teškoj situaciji pomogli klubu. Naravno da takvi postoje, samo je pitanje šta neko konkretno želi od njih i koliko su oni spremni da izbegnu blato u koje bi možda neko da ih gurne, odnosno da budu deo zdrave fudbalske priče.
Možda predstojeća nedelja i donese pomak.
