Da bi se dosegla istinska sreća i pravo ispunjenje na profesionalnom planu, treba raditi ono što voliš, dati od sebe najbolje što imaš, sve svoje talente i sposobnosti, i utkati ogromne količine ljubavi.
Upravo ovaj princip koristio je u svom radu naš cenjeni direktor škole gospodin Milisav Tomčić , koji je najpre radio kao nastavnik tehnike i tehnologije, a zatim je skoro jednu deceniju proveo na poziciji direktora OŠ,,Sveti Sava “ u Mladenovcu.
Duboko verujemo da profesije biraju ljude i da se zahtevne i teške uloge dodeljuju samo najboljima i najhrabrijima. Biti direktor škole, zaista je podvig i profesionalni izazov, za koji ne postoji škola niti posebna priprema. Taj izazov naš direktor je prihvatio bez negodovanja i trudio se da opravda poverenje kolektiva. Od prvog do poslednjeg radnog dana radio je istom energijom, istim stavralačkim žarom, istom voljom kako bi sve bilo besprekorno, ne zapostavljajući ni jedan segment školskog života.
Кoliko je bio dobar u svom poslu i koliko je bio dobar kao čovek, najbolje govori činjenica da su svi članovi kolektiva , bez izuzetka, odlučili da mu se zahvale i pripreme iznenađenje za dostojanstven ispraćaj u penziju, a period njegovog rukovođenja školom ostaće zauvek urezan u sećanju svih zaposlenih i zlatnim slovima ispisan u istoriji škole.
Strogost i dobrota tanko isprepletani u ovom divnom čoveku, omogućili su autoritet i poštovanje, a znanje , strpljenje, iskrenost i jednostavnost, pronašli su najkraći put za sticanje poverenja, sigurnosti i slobode. Odgovoran , vredan, precizan, pedantan i sposoban, naučio je članove kolktiva redu, radu i disciplini, a svojim svetlim primerom u obrazovnom sistemu predstavljaće uzor mlađim generacijama koje se mogu ugledati, diviti i pokloniti.
Škola je bila njegova druga kuća i za nju je radio najbolje što je mogao. Uložio je sve svoje sposobnosti i godine života da naša škola radi, stvara, napreduje i niže uspehe na takmičenjima, da iznedri generacije uspešnih mladih ljudi.
Osluškujući savremene tokove obrazovanja omogućio je kvalitetno izvođenje nastave. Zahvaljujući njemu škola je postala moderna, sređena, opremljena najsavremenijim nastavnim sredstvima, inventar obnovljen, a ambijent u kome borave učenici i nastavnici prijatan, udoban i oplemenjen.
Svojim primerom podsticao je nastavnike da se usavršavaju i profesionalno napreduju. Umeo je da prepozna kvalitetne, ambiciozne, obrazovane i odgovorne mlade osobe, da ih usmeri u skladu sa njihovim sposobnostima i dobije najbolje od njih. Sa iskrenom radošću i velikim entuzijazmom je pozdravljao svaku novu ideju i pružao bezrezervnu podršku zaposlenima u ostvarenju, zbog čega su mnogi bili dodatno motivisani.
Uvek je bio otvoren za saradnju i spreman da pruži pomoć. Vrata njegove kancelarije su uvek bila otvorena za sve, od učenika, roditelja do sugrađana i ostalih, bez razlike. Imao je razumevanje u svim prilikama, kako na poslovnom planu , tako i za naše privatne probleme. Svako od nas je imao slobodu da bez ustručavnja zakorači u direktorovu kancelariju, porazgovara, predloži, potraži savet ili pomoć, znajući da nikada neće ostati bez pozitivnog odgovra.
Uspeo je da ujedinni sve članove kolektiva, da uspostavi sjajne međuljudske odnose, da škola postane prijatno i podsticajno radno okruženje bez zavisti, ljubomore, i svađe, gde smo jedni drugima podrška i pomoć.
Umeo je često da nas oraspoloži, nasmeje, da nam prepričava zanimljive događaje iz svog detinjstva i mladosti, a ustaljene izraze i reči izgovorene akcentom njegovog rodnog kraja, zauvek ćemo pamtiti i prepričavati.
Ne smemo zaboraviti ni odnos direktora prema najvažnijim osobama u školi, prema našoj zlatnoj deci, bez koje nijedna priča o školi nema smisao.
Od momenta kada kroči u školsko dvorište , direktor je donosio sa sobom pozitivnu energiju, osmeh, toplu ljudsku reč i šalu, sve ono što je potrebno deci, a oni se se u njegovom prisustvu osećali zaštićeno i spokojno. Umeo je da prepozna dečje brige, strepnju i tugu, da opusti uplašena i zbunjena mlada bića, posavetuje ih i pomogne, ukaže na važnost učenja i obrazovanja i uputi ih da uvek koračaju stazama znanja i mudrosti. Zadivljujuća je njegova neiscrpna snaga od početka , pa do kraja radnog dana, pred kojom se mogu postideti znatno mlađe osobe.
Nikada nije ostao ravnodušan prema problemima koja se javljju među nestašnom decom i konstruktivno ih rešavao.
Istinski smo uživali u radu proteklih godina i zahvaljujemo se na svim lepim trenucima saradnje, a bilo ih je mnogo!
Cenjenom direktoru, koji je svojom odnosom prema deci, školi , zaposlenima i ostalim prijateljima škole zadobio iskreno poverenje, poštovanje i uvažavanje, želimo da što duže uživa u penziji, da kreativno i korisno provodi slobodno vreme okružen dragim i voljenim osobama i da uživa sa svojim unucima!
Preuzeto sa FB stranice OŠ „Sveti Sava Mladenovac“ , a opširnije u našem video zapisu.
