U senci planetarnog fokusa usmerenog ka severoistočnoj obali Arabijskog poluostrva gde je u toku smotra najbitnije sporedne stvari na svetu, mladenovačko fudbalsko sivilo ne prestaje da širi svoje kandže.
Iako je jesenji deo prvenstva završen u trećoj nedelji novembra, oni kojima je do sudbine najstarijeg mladenovačkog ligaša ne ostaje ništa drugo nego da se greju uspomenama jer su klupske prostorije odavno bez električne energije zbog nagomilanog milonskog duga (spor sa EDB). Cenu nemara ne plaćaju smo fudbalske selekcije najstarijeg mladenovačkog ligaša nego i mladi atletičari koji nisu u mogućnosti da održavaju formu iako su protekle godine ostvarili izuzetno zapažene rezultate na državnim prvenstvima. Ono što bi trebalo da je stadion, danas samo malo, ponajviše zbog fudbalskog terena podseća na pozornicu igre, dok je sve ostalo poražavajuće, ponižavajuće i sramotno za klub koji bi za nešto više od godinu dana trebalo da obeleži stoleće postojanja.
Mladenovac je prvi deo prvenstva Zonske lige Beograda završio na sedmom mestu osvojivši dvadeset i četiri boda. Ostvareno je šest pobeda, isto toliko nerešenih ishoda i tri poraza. Ako je za utehu, u konkurenciji šesnaest timova Mladenovčani su zacementirani i neće strepeti za opstanak, dok su se snovi o višem rangu raspršili kao sapunski mehuri.
Ne treba bežati od stvarnosti. Istini treba pogledati u oči i konstatovati da je reč o igračkom limitu, tako da po prikazanoj igri tokom polusezone i prethodnog ligaškog takmičenja OFK Mladenovac i ne zaslužuje viši rang. Daleko je od ozbiljnog takmičarskog pogona sa izraženim ambicijama, već više podseća na rekreativnu družinu koja voli fudbalsku igru i koju sa ne baš velikim izdvajanjima finansira Gradska opština Mladenovac, tako što se novac usmerava na rad mlađih kategorija. U poređenju sa Obrenovcem, Lazarevcem, Toplom , Aranđelovcem… taj iznos je mnogo manji i često nedovoljan za ostvarivanje ozbiljnijih rezultata.
Klub je pred početak prvenstvene trke prošao kroz niz turbolencija, postavljeno je novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Stefanom Srećkovićem, u čijim rukama nije bilo samo kovano gvožđe već i vruć fudbalski krompir. Ne može mu se ništa zameriti jer je sa svojim saradnicima uložio maksimalan napor, potrudio se da stručni štab i igrači budu isplaćeni (ovih dana očekuje se i poslednja zaostala isplata), ali možda tu i leži jedan od problema o kojem malo ko govori.
Svaki uspešan privatnik vodi računa o tome da prvo isplati sve obaveze prema državi, poreze, penzijsko i socijalno, knjigovodstvene usluge, vodu, struju… a onda se novac usmerava na lične dohotke. Međutim u OFK Mladenovcu klupska politika prethodnih godina se zasnivala na pravilu-uzimaj dok ima. Tako je skoro 112 hiljada evra u dinarskoj vrednosti uplaćenih od Crvene zvezde na ime transfera Alekse Terzića u Fjorentinu nestalo brzinom vetra. Svi su se namirili, počev od onih koji su imali sudska potraživanja do igračkog kadra, pravdajući se pričama kako opština kasni sa obećaim uplatama.
Klub je odavno bezorganizovan, u igračkom pogledu nedovoljno kvalitetan za ozbiljnije fudbalsko takmičenje od trenutno rekreativno-zonaškog. U prilog tome govori činjenica da godinama nije iznedrio igrača koji gradi karijeru na srpkim superligaškim terenima, a da ne govorimo o internacionalnoj koja je za postojeći sastav na osnovu prikazane igre daleka kao svetlosna godina.
Ako dublje zaronimo u analizu teško da je boljitak na vidiku. U trenutnom timu samo jedan igrač ima ozbiljnije srpsko superligaško iskustvo imajući u vidu da je Dušan Tešić nekad branio boje lučanske Mladosti i subotičkog Spartaka. Neupućenima treba reći da je baza oskudna jer se omladinci takmiče u Drugoj beogradskoj ligi, a to je piramidalno gledano, pretposlednji stepen omladinskog takmičenja. Ispod tog ranga je Treća omladinska beogradska liga u kojoj učestvuje samo šest klubova.
Nema tog fudbalskog kluba u Srbiji koji gaji ozbiljne takmičarske ciljeve, a da će želje temeljiti na lokalnoj floskuli –Nek igraju naša deca… To je toliko izaraubovano i u velikoj meri uporedljivo sa nekadašnjim igranjem ševe na male goliće u kraju ili školskom dvorištu. Samo ozbiljan skauting, edukacija i razmena iskustava mogu doneti rezultat kroz cikličan period. Reklo bi se, ako ne znaš onda prepiši ili se raspitaj. Čuvena Sokratova misao glasi –Nije sramota ne znati već je sramota ne hteti štogod naučiti. Ali, ima onih od kojih se može u fudbalskom pogledu naučiti i preneti na mladenovačku Selters poljanu. Najbolji primer Omladinskog fudbalskog prvenstva Srbije je ovonedeljno kolo u kojem je lučanska Mladost rezultatom 5:1 porazila Crvenu zvezdu. Nije valjda da će neko pomisliti kako je varošica iz srca Dragačeva prepuna fudbalskih talenta nanevši poražavajuć poraz srpskoj fudbalskoj mašineriji sa razrađenim skautingom i lovcima na „zlatne koke“. To mogu pomisliti samo fudbalski neupućeni, jer je Mladost razradila sistem dovođenja u svoju školu dečake iz Požege, Užica ili iz Priboja kao što je slučaj sa sedamnaestogodišnjim Đorđem Gordićem koji je za milonski iznos prodat Mančester Sitiju.
Ima li Mladenovac svoje skaute ili samo privatne škole fudbala? Ima li Mladenovac petogodišnji ili desetogodišnji plan? Ako neko misli da će se fudbalski uspesi praviti zahvaljujući pogonu iz Druge beogradske omladinske lige onda je totalni fudbalski laik.
O ruglu od fudbalskog stadiona ne treba trošiti reči. Za uspešan klub u Srbiji potrebni su organizacija, maniri, elokventnost, fudbalski pedigre, želja za edukacijom, nažalost politička podrška i novac. Ali, sve dok se bude živelo u sredini specifičnoj po saplitanju, odnosno čuvenom rekla-kazala, usmerenom nišanu na one koji će javno izreći kritiku ili da bude još gore lansiranju sportskog kvazi-novinarstva fudbal će nam biti tu gde jeste.
Možda i dočekamo lepše dane!
