Odluka Svetske zdravstvene organizacije koja je na snazi od 11. marta 2020. godine kad je proglašena pandemija koronavirusa koji je u svetu do trenutka nastajanja ovog teksta odneo blizu dvesta hiljada žrtava, paralisala je sve uobičajene životne tokove tako da smo tokom ovih karantinskih dana prepušteni nadanjima da se približava trenutak kada ćemo se ponovo vratiti svim onim segmentima koji su su sastavni deo našeg življenja. Sasvim sigurno da neizostavnu kariku u životnom lancu predstavljaju sportska dešavanja koja su na evropskom tlu usadili još stari Heleni (332-146 g.p.n.e) kada su brojna sportska takmičenja održavana u okviru svetkovina religioznog karaktera. Ali, po prvi put od nastanka Međunarodnog olimpijskog komiteta(1894) i modernog sportskog olimpijzma(1896 godina) svet se suočio sa nemogućnošću održavanja najveće svetskse sportske manifestacije zbog borbe protiv nevidljivog neprijatelja. Olimpijske igre nisu održane zbog Prvog i Drugog svetskog rata ( 1916, 1940, 1949 ) ali nikad se do sada nije dogodilo da pandemija u ovakvim razmerama zaustavi sporstka takmičenja, stopira održavanje nacionalnih prvenstva i gledano iz ugla sistematizacije podjednako bude zabranjeno odražavanje rekreativnog, takmičarskog i školskog sporta.
Kako sport odavno oslikava ekonomsku, socijalnu i političku dimenziju društva sasvim je izvesno da se posledice koronavirusa neće podjednako odraziti na sve države i klubove, ali teško je poverovati da će neko proći bez sporozarastajuće rane ako se ima u vidu da se prihodovanja ekonomski najmoćnijih klubova zasnivaju na prodaji ulaznica, sponzorskim ugovorima, televizijskim pravima i transferima igrača(sportovi sa loptom).
Gde je u svemu tome lokalni sport? Kakva je sudbina mladenovačkog sporta kojem odavno ne cvetaju ruže, pa je tenutno u domenu naučne fantastike da će mu procvetati baš sada kad se širom Srbije sportske hale pretvaraju u bolnice ne bi li se država sa svim svojim raspoloživim kapacitetima suprotstavila virusu pred kojim su nemoćni i najeminentniji svetski epidemiolozi. Za mladenovački sport tek sledi period „veštačkih pluća“, ali veliko je pitanje kako će se do njih doći kad se ima u vidu da je do sada opstajao zahvaljujući bužetskim sredstima GO Mladenovac pred čijim vratima kuca neminovni rebalns izazvan koronavirusom što će se i te kako odraziti na pomoć u organizaciji takmičenja i finansiranju mlađih selekcija. Sportski savez Mladenovca još uvek nije proglasio najuspešnije sportiste i klubove za prethodnu kalendarsku godinu, a sada se susreće sa nadolazećim problemima koji će ozbiljno dovesti u pitanje funkcionisanje mnogih klubova koji još uvek ne znaju kakva im je dalja sudbina kad je reč o rangu takmičenja jer su prvenstva prekinuta.
Kad je reč o mladenovačkim fudbalskim klubovima, oni su se kroz svoju istoriju u dva navrata susretali sa “višom silom” koja je izazvala prekid fudbalskog prvenstva. Pre četrdeset i osam godina, tačnije od 19. marta do 16. aprila 1972. zbog naleta velikih boginja odloženo je drugo, treće i četvrto kolo Srpske lige- Sever u kojoj se takmičio OFK Mladenovac. Tim sa Seltersa uspeo je na kraju prvenstvene trke u konkurenciji osamnaest klubova i prekida izazvanog epidemijom koja je u Srbiji odnela 38 života da osvoji deseto mesto. U istoj fudbalskoj sezoni, mladenovački Radnički nije bio miljenik sreće jer je na kraju prvenstvenog ciklusa zauzeo drugo mesto u Drugoj beogradskoj ligi sa samo bodom zaostatka(41) iza Železničara koji se plasirao u viši stepen takmičenja. Drugi prekid fudbalskih takmičenja u novijoj istoriji mladenovačkih klubova dogodio se 1999. godine kada je 24. marta izvršena NATO agresija na Srbiju koja je trajala do 10. juna i tokom koje je život izgubilo između 1.500 i 2.500 ljudi dok je blizu 6.000 gradjana Srbije ranjeno. OFK Mladenovac 1998. godine vratio se u Srpsku ligu posle dvadeset šest sezona provedenih u nižim rangovima takmičenja, a prekid prvenstva dočekao je na sedmom mestu sa 28 bodova odigravši dva kola prolećnog dela prvenstva i to oba na gostujućem terenu(BASK 0:2 i Bežanija 0:0).Odlukom nadležnih fudbalskih organa prvenstvo je registrovano po postojećem redosledu tako da se u Drugu ligu plasirao Teleoptik koji se nalazio na čelnoj poziciji sa 45 bodova. Nakon NATO agresije usledilo je proširenje Beogradske zone zahvaljujući kojem je mladenovački Radnički kao drugoplasirani tim Beogradske lige (Kijevo prvak) prekomandovan u Beogradsku zonu.
U novonastaloj situaciji sudbina klubova je u domenu pretpostavki. OFK Mladenovac posle dva odigrana prolećna kola nakon kojih je usledio prekid nalazi se na trinaestom mestu sa 19 bodova.U slučaju da prvenstvo bude registrovano po trenutnom rasporedu bio bi ostvaren primarni cilj zahvaljujući sreći i prolazu “kroz iglene uši” jer je četrnaestoplasirana Crvena Zvezda (MML) osvojila 18 bodova koliko i petnaestoplasirani Polet Dorćol dok se na poslednjem mestu nalazi Stepojevac Vaga sa 14 bodova. Trenutno je mala verovatnoća da će se prvenstava republičkih i nižih liga nastaviti jer teško je realizovati da se utakmice odigravaju dva puta nedeljno ako se ima u vidu da boje klubova brane amateri koji bi teško svoje radne obaveze prilagodili fudbalskom amaterizmu što podrazumeva učestalo odsustvo sa posla jer nastavak prvenstva iziskuje odigravanje još trinaest prvenstvenih kola. Takođe u svlačionicama gotovo da je nemoguće sprovesti distanciranje najmanje osamnaestorice fudbalera koliko ih najčešće zauzima mesto u protokolu a ne treba zaboraviti i na mogući bliskog kontakt u slučaju povrede sa medicinskim osobljem(lekar,fizioterapeut). U Prvoj Beogradskoj ligi koja broji dvanaest klubova, prekid sezone dočekalo je šest mladenovačkih predstavnika. Šepšin je zacementiran na poslednjem mestu bez bodova, Rabrovčani su pretposlednji sa pet, Vekika Krsna zauzima deveto mesto sa sedam, osmoplasirani je Kosmajac sa četrnaest dok je najbolje plasirana sedmoplasirana jagnjilska Šumadija sa šesnaest bodova. Postojeće stanje i registrovanje prvenstva na osnovu trenutnog redosleda najviše bi odgovaralo prvoplasiranoj Vinči (31 bod) kojoj “duva za vrat” Kosmaj iz Ralje (28 bodova).
Ne treba zaboraviti ni na Opštinsko fudbalsko prvenstva Mladenovca gde su se u “zaleđenoj mrtvoj trci” za opštinskog prvaka zatekla tri kluba. Prvoplasirana je Ivanča(22) iza koje se nalaze drugoplasirana Dubona(21) i Vlaška (19). Ko će u viši rang i kakva je sudbuna sezone 2019-2020 još uvek je nepoznanica. Nadamo se da na odgovor nećemo čekati još dugo.
Prekid takmičenja samo je produžio strepnju i seniorskog odbojkaškog kluba Mladenovac. Mladenovčani su trenutno “fenjeraši” u okviru Prve lige Srbije (12 bodova) ali ne i bez teoretske šanse za opstanak jer su u konkurenciji deset timova, u zaostatku dva boda u odnosu na devetoplairani Železničar i imaju tri boda manje od osmoplasiranog VGSK iz Velikog Gradišta. U slučaju da prvenstvo bude registrovano postojećim redosledom, Mladenovac bi se spustio u niži rang takmičenja, dok bi proširenje lige ili odluka da nadležni organi OSS ponište celo prvenstvo, mladenovačkom odbojkaškom ligašu donelo bi još jedno učešće u kvalitetnom srpskoligaškom takmičenju.
Pod upitnikom je i održavanje tradicionalnih mladenovačkih sportskih manifestacija. Kalendarom Rvačkog saveza Srbije za 11. jun bilo je predviđeno održavanje Međunarodnog rvačkog turnira “ Ljubomir Ivanović Geža” čiji su tehnički organizatori istoimeni klub u mladenovački sportski centar koji takođe nosi ime po ovom srpskom sportskom velikanu. Kako Mladenovac uživo saznaje, održavanje turnira pomereno je za drugu nedelju oktobra, dok bi se rvački Trofej Mladenovca održao takođe krajem godine, ali pod uslovom da nakon pandemije epiodemiološka situacija bude povoljna. Nažalost još uvek nije poznatokada će biti održan tradicionalni Streetbal turnir koji je po kalendaru bio predviđen za jun. Ova manifestacija koja živi zahvaljujući entuzijazmu sportskog radnika Dragana Ivanovića Kenija i održava se pod pokroviteljstvom GO Mladenovac u suorganizaciji sa Sportskim savezom Mladenovca trebalo bi da doživi svoje dvadeset i treće leto na terenu malih sportova koji se nalazi na naselju 25. maj. Nažalost neizvesno je i ovogodišnje održavanje Vidovdanskog turnira u malom fudbalu čiji su organizatori FK Selo Mladenovac, MZ Selo Mladenovac i Sportski savez Mladenovca. Istu sudbinu dele i druga takmičenja kao što su karate, atletska ali i ona koja se održavaju u okviru školskog sporta. Nepoznanica je da li će i kada proraditi bazen mladenovačkog SC “Ljubomir Ivanović Gedža” što takođe dovodi u pitanje održavanje tradicionalnog školskog prvenstva Mladenovca u plivanju.
Mladenovački sport nalazi se pred najvećom neizvesnošću u poslednjih nekoliko decenija.Teško je poverovati da mu trenutno i najveći optimisti mogu predvideti blistavu budućnost, ali ipak pravo na nadu svima onima kojima je stalo do njegovog opstanka i prosperiteta niko ne može oduzeti.
Dragan Nikolić
