Dobronamerne starine sa bogatim životnim iskustvom uvek će u savetodavnim razgovorima istaći ono što bi trebalo da predstavlja polaznu tačku u svim sferama delovanja. To čuveno – “Nemoj da radiš ono što ne znaš” ili nije imao ko da saopšti fudbalerima gročanskog Dunavca i Boleča ili su možda i jedni i drugi bili neposlušni tako da su odlučujuću utakmicu u kojoj se odlučivalo o putniku za viši stepen takmičenja umesto priželjkivane radosti pretvorili u tragikomediju.
To što su se oni fudbalski samoubili posle neveštog pokušaja da u zaustavnom vremenu nameste ishod koji će onemogućiti OFK Mladenovcu plasman u Beogradsku zonu platili su kaznom koju će ateisti nazvati fudbalskom pravdom a oni drugi božjom kaznom, donelo je klubu sa Seltersa nadu u mladenovačko bolje sutra i probudilo snove da će fudbalska igra ponovo biti jedna od njbitnijih sporednih stvari u gradu pod Kosmajem. Utakmica izmedju Dunavca i Boleča kladioničarski rečeno završena je jedinim znakom(X) koji je odgovarao OFK Mladenovcu da bi prvi prošao kroz cilj u ne baš kvalitetnom fudbalskom rangu jer su Mladenovčani u poslednjem susretu na svom terenu slavili protiv Kovačevčana rezultatom 2:O što ne bi bilo dovoljno da je kojim slučajem Boleč realizovao jedanaesterac dosudjen u 95 minutu susreta. Bio je to perfidno skrivljen prekršaj u šesnaestercu i koji je imao za cilj da rastuži igrače i navijače OFK Mladenovca, ali i promašaj koji je oba kluba moralno osakatio za sva vremena.
Umesto radosti na tribinama stadiona u Grockoj usledio je smehotres i proklinjanje srpskog fudbala što se moglo čuti i na amaterskom snimku sa koji se pojavio na jutjub kanalu. Nečiji mobilni telefon ovekovečio je sramotu koja sigurno u normalno uredjenim društvima gde se poštuju sportski principi ne bi mogla da prodje nesankcionisano. OFK Mladenovac koji je 2012 godine skliznuo u najniže grane od svog osnivanja jer je nekadašnji drugoligaš po prvi put igrao u Opštinskoj ligi Mladenovca preživeo je pokušaj duplog saplitanja jer su mu nogu podmetali u istom minutu i Dunavac i Boleč, može mirno i dostojanstveno kroz zonsko takmičenje da nastavi sa vraćanjem poljuljanog ugleda isključivo na rezultatskom polju jer je plasman ostvaren kroz pobede i poraze bez zakulisanih radnji kojima su pribegli glavni konkurenti što je više nego jasno nakon njihovog medjusobnog duela.
Nije sve u OFK Mladenovcu išlo po zacrtanom planu.Pogledom na konačan tabelarni redosled uočljivo je da iako su prvaci imaju poraz više od drugoplasiranog Boleča, manje postignutih golova od trećeplasiranog Dunavca koji je u celoj sezoni primio samo sedam golova odnosno devet manje od tima sa Seltersa, ali ipak ključ uspeha leži u pobedi više u odnosu na konkurente. Posle slavlja koje je usledilo i načina na koji se stiglo do Beogradske zone možda analize nisu ni potrebne već pravljenje plana koji mora biti cikličan sa jasno definisanim zadacima i planovima u realizaciji projekta jednog novog i stabilnog drugoligaša u godinama koje dolaze.
Ovakvom OFK Mladenovcu odavno nedostaje infrastrukturni ambijent, ali u poslednjih nekoliko godina izgubio je ono što su u njega unosili igrači sa bogatim internacionalnim iskustvom i školovani kroz mladje selekcije najboljih srpskih klubova. Onog trenutka kad igrači budu edukovani da sa trenerom komuniciraju preko kapitena, da se na utakmicu odlazi isključivo u klupskoj opremi, da se sa predsednikom kluba unapred zakazuje razgovor, da se nastup u zonskom rangu ne uslovljava visokim novčanim iznosom a da do sada nikad nisu igrali najmanje u klubovima koji se takmiče u Drugoj ligi Srbiji, OFK Mladenovac će moći da se pohvali kako je ponovo klub koji se izdigao iznad kukurzligaških manira. Ovo je vreme slavlja koje je je samo malo razmrdalo učmali mladenovački fudbal koji se ipak može pohvaliti velikim brojem nadolazećih talenata o kojima treba voditi računa.
Dragan Nikolić
