Upozoravajući poraz Mladenovčana

Pripremajući se za nastavak prvenstava beogradskog srpskoligaškog fudbalskog karavana, OFK Mladenovac poražen je u prvoj kontrolnoj utakmici rezultatom 3:0 od beogradskog Radničkog. U susretu koji je odigran na stadionu BASK-a na Carevoj ćupriji pobednik je rešen već u prvih devet minuta utakmice kada su postignuta tri pogotka, što će se na kraju ispostaviti i konačnim rezultaom prijateljskog duela dva tima iz istog ranga takmičenja.
Beogradski Radnički iznenadio je Mladenovčane visokim presingom, brzim protokom lopte na terenu sa veštačkom podlogom tako da su izabranici Miloša Višnjića na početku susreta delovali kao mladi ekskurzanti koji su po prvi put zakoračili u lift Avalskog tornja. Jednostavno, oni kao i da nisu znali gde su zakoračili jer je golman Marić bio matiran u prvom, šestom i devetom minutu susreta što se retko dogadja i na utakmicama pionirskih selekcija. Strelci za Radnički bili su Broćeta, Manov i Šljukić.
Uspeli su Mladenovčani u nastavku susreta da konsoliduju redove, uspostave pas igru kojoj je nedostajala dubina odnosno preciznost ne bi li se ozbiljnije zapretilo golu Radničkog, ali i u igri bez konkretnosti koliko- toliko stiglo se do ravnoteže na terenu i nije dozvoljeno protivniku da poraz učini još ubedljivijim. Ako se ima u vidu da su Mladenovčani u jednaestom prvenstvenom kolu na svom terenu takodje poraženi od Radničkog 4:2 onda bi se moglo konstatovati da im “majstori” ne leže, ali nikako se ne može osporiti i to da je neophodno u postojećem igračkom kadru pronaći ili probuditi uspavanog golgetera jer u suprotnom borba za opstanak će biti vraški teška.
Boje OFK Mladenovca na utakmici sa Radničkim branili su: Marić, Žujević, Milišić, Matejić, Đorđević, Stojanović, Filipović, Kostić, Mitrović, Sokolović, Milivojević. U drugom poluvremenu trener Miloš Višnjić ukazao je priliku da zaigraju- Pavloviću, Panteliću, Rajkoviću, D. Krstiću, Arsiću, Teofiloviću, Milovanoviću, Pantiću, Iliću, Mijuškoviću, M.Krstiću, Maksimoviću, Avramoviću i Stjelji.
Mladenovčani imaju zakazano do nastavka prvenstva nekoliko kontrolnih utakmica, a prva naredna na programu je 7. februara u Beogradu protiv srpskoligaša Brodarca.

Počinje mladenovački fudbalski turnir za mladje kategorije

Mladenovac obara rekorde kad je reč o broju učesnika prijavljenih ekipa na turnirima u malom fudbalu za mladje uzrasne kategorije. U prilog tome govori činjenica da je za predstojeći turnir koji će se tokom zimskog raspusta održati u mladenovačkom Sportskom Centru “Ljubomir Ivanović Gedža“ prijavljeno sedamdeset sedam ekipa koje će se takmičiti u šest uzrasnih kategorija.
Turnir koji se održava pod pokroviteljstvom GO Mladenovac još jednom je privukao pažnju velikog broja mališana ne samo iz Mladenovca već i iz okruženja tako da će se SC „Ljubomir Ivanović Gedža“narednih dana predstavljati smotru fudbalskih talenata, klubova i fudbalskih škola iz Arandjelovca, Topole, Sopota, Smederevske Palanke, Sopota…
Premijerni mečevi biće odigrani u subotu 1. februara u jutarnjim satima. Na programu su sledeće utakmice:

9. 30 Simketovi puleni – Pekara Vis (2003/04)
10.10 Centar za sigurnost Beograd – MOS Sopot (2003/04)
10.50 AS Dragi – Libar hom (2003/04)
11.30 Padinjaci – Rikijević mačori (2003/04)
10.10 Caffe 98 – Elmet ( 2001/02)
12.50 Lazar i prijatelji – Picerija Aleksandra (2001/02)
13.30 Frizerski salon Josip – STR Nole (2001/02)
14.10 DIV – Djika ( 2001/02)
14.50 Ropočevo – Gracija (2001/02)
Kad je reč o propozicijama takmičenja, nakon kvalifikacionih mečeva uslediće nokaut faza posle koje će biti dobijene najuspešnije ekipe u svim uzrasnim kategorijama. Najbolji pojedinci i ekipe biće nagradjeni peharima.

D.Nikolić

Odlazak prvog mladenovačkog radio i tv urednika

Nakon dobijene vesti da je u osamdeset petoj godini preminuo novinar Lazar Nikolić, prvo što mi je prostrujalo kroz misli bilo je sećanje kako na Lazara tako i na prvu mladenovačku televiziju koja se nalazila u Selo Mladenovcu u ulici Raše Milosavljevića (današnja Branka Miljkovića) i bila je u vlasništvu porodice Boškovski. Televizija Mladenovac registovana u okviru firme Bogos, počela je sa radom u leto davne 1996. godine, a njeni vlasnici, otac i sin Todor i Goran Boškovski za glavnog i odgovornog urednika imenovali su Lazara Nikolića.
Mladenovčanima nikad nije bilo strano da sami sebi pripisuju, političke, privredne, kulturne, sportske ili obrazovne zasluge, da ističu ličnu ulogu u istoriji podkosmajske varoši predstavljajući se kao utemeljivači dogadjaja koji su obeležili javni život, ali niko od njih izuzev Lazara Nikolića nije mogao za sebe reći da je bio prvi urednik mladenovačkog radija ili televizije i prvi Mladenovčanin koji je obavljao uredničku dužnost u velikom medijskom sistemu kao što je u vreme Jugoslavije predstavljala Radio Televizija Srbije.
Ne samo da je bio urednik već i jedan od osnivača Radio Mladenovca koji je počeo sa radom 1968. godine, tako da se sa pravom može reći da je Lazar Nikolić postavio temelje mladenovačkog radio i tv novinarstva. U Radio Televiziji Srbije radio je od 1975 do 1985. godine obavljajući ne samo obične novinarske već i odgovorne uredničke poslove za koje je bio nagradjen brojnim priznanjima.
Zahvaljujući Lazaru Nikoiliću i njegovom televizijskom iskustvu, u novinarsku vatru novog mladenovačkog medija uskočio sam zajedno sa ljudima koji i danas rade u medijima- Dušanom Katićem, Tamarom Marković- Subotom, Dušicom Gavrilović koja je obavljala dužnost organizatora programa, Dušicom Radosavljević koja je na RTV Mladenovac uredjivala emisije posvećene kulturnim dešavanjima, Aleksandrom Petrovićem koji je kasnije postao tehnički direktor SOS Kanala, pokojnim Ratko Djurdjulovim producentom brojnih serija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, Dejanom Pavlovićem tehničkim urednikom RTV Mladenovac, Nebojšom Stojanovićem koji je izučio zanat realizotara televizijskog programa, dok su Miodrag Janković i Vladan Terzić stečeno snimateljsko znanje zahvaljujući savetima Lazara Nikolića pretvorili u svoje fotografsko-snimateljsko zanimanje kojem su ostali verni do dana današnjeg.
Iako smo imali različite ideološke poglede, jer je on za sebe imao običaj da kaže kako je rodjeni levičar, dok ja nisam skrivao svoj petooktobraski bunt i pripadnost deci “koju je pojela revolucija” ipak nas nikad nisu razdvajale godine i ideologija već nas je povezivala ljubav prema novinarstvu i Mladenovcu. Ostao sam mu večno zahvalan zbog ukazanog poverenja i treme koju je razbio u meni pre nego što sam stao ispred kamere i svojim sugradjanima saopštio da su po prvi put u mogućnosti da prate televizijski program koji se emituje iz Mladenovca. Zahvalan sam mu i za knjigu “Moja Cigamala” koju je napisao i posvetio ljudima i dogadjajima iz ulice u kojoj sam prohodao. To je baš ona ulica iz koje je odlazio, ali uvek joj se vraćao, bilo da se ona zvala Bože Damnjanovića, Vuka Karadžića ili onako po stromladenovački i starosedelački samo –grobljanska. Ona je bila i ostaće njegov večni dom kao i cela staramladenovačka Cigamala.
Ne samo da je bio prvi urednik televizije i radija u kojima sam nespretno gurao šlajfnu u pisaću mašinu, već je i prvi slikovitim opisom podigao spomenik ulici u kojoj sam se saplitao i prohodao :
“ Tebi, Cigamalo belo-crna, iz koje sam gledao kurjake u livadama, s decom jurio krpenjaču, lovio ribe, zmije, zečeve na bistrom Tomišinom potoku, čuvao koze, terao baštovanski dolap, uskakao u Ćiru, bežao od vojnika koji su pucali- Nemaca, partizana, četnika, Rusa…
Tebi Cigamalo sa svetim Crkvencncom, Topovskim šupama, grobljem, svetosavskom školom, najboljim trudbenicima, junacima ratova, predsednicima varoši, fudbalerima, bokserima, mangašima, legendarnim ciganima.
Iz tebe sam gledao kako rastu varoš, fabrike, škole, ulice, ljudi, kako se voli ne voli, živi i umire…
Cigamalo, kako si mala a velika….”
Hvala ti i učitelju, za prvu novinarsku kosu tanku i uspravno debelu. Hvala ti za vest i izveštaj, hvala ti za sve lepe trenutke i savete. Hvala ti što si bio i ostao čuvar mladenovačke Cigamale !

Dragan Gula Nikolić